Коначно велика летња авантура: ногама до Крагујевца! Моја (авантури наклоњена) ћерка Зоја је, слушајући приче из младости свог оца, била упорна у жељи да и она проба једно велико пешачење. Првобитни циљ јој је било Требиње илити Херцеговина, како ми то зовемо у кући. Искусни отац је, ценећи параметре као што су даљина, расположиво време, напор и свакако моја отежала фигура, брзо њену амбицију свео на много краћу дестинацију звану Прњавор. Циљ свакако није да пропаднемо на овом путу, него да она искуси чари и напоре једног оваквог подухвата, али истовремено и да се ја присетим младих дана и још једном ухватим у коштац са изазовом. То, наравно, много више приличи млађим и снажнијим јуношама од мене, али пошто у Србији више нема ентузијаста који би ово одрадили пешке, и ја сам добар избор. Боље да снагу арчим на ово него на кафане, јурење сојки, развод брака или коцку. Наши пријатељи су мислили да се ради о пролазном хиру и идеји која ће до лета окопнети. Већина је била упорна у коришћењу