Захваљујући добрим мојим кумовима имао сам прилике да упознам неке дивне људе и овај руднички округ и то много боље него што се из књига може научити. Све је почело првим данима нашег студирања, сада већ давних и култних 80-их, када је, чини ми се, све било у узлету и весељу. А можда смо, ипак, ми једноставно били млади. Преплело се у тадашњој престоници језгро данашњег кумовања на релацији Београд-Горњи Милановац, које се више никад није распетљало, Богу хвала. Док је изгарала младалачка енергија имали смо много заједничких подухвата вредних хвале и радо препричаваних и данас у овим суморним данима. Радосна су била дружења чак и када се једва крпило пара за пљескавицу или паклу цигарета. Прво су моји кумови лагано освојили Београд, а онда је наша добро организована групација навалила и преплавила плодне шумадијске падине подно Рудника. Почела су да падају прва фамилијарна дружења, весеља, упознавања друштва, ноћења, а затим уследила путовања, поверавања (била је и по нека су