Можда ће се и десити да нас некад остане тек да попунимо хлад испод једне шљиве (или кактуса), али ће то сигурно бити последња шљива на мајчици Земљи. Руку на срце, ни други тада неће имати разлога да се радују, јер ће нестати жита, јабука, борова и секвоја. Тако да, злурада браћо по генетском материјалу, узалуд се веселите нашој пропасти и својој користи - од тог се певања леба нећете најести. У рођеној кући човеку може свашта да засмета, па се опет некако измигољи и намести како му одговара. Е братац, али у туђој не можеш да тумбаш ствари како теби одговара, свако хоће да је домаћин на своме прагу. Онда мало трпиш. Прогледаш кроз прсте, мислиш случајно. Добро, више није случајно, али ипак није злонамерно. Ма шта да се лажемо – јесте зло и јесте намерно и нећу то да трпим, па макар био чудак и лудак. - А, ви Србијааанци… често чујем овај израз када заденем неки разговор по Требињу. Као да израз сам по себи није довољно накарадан, него га они још развуку и зачине са мало пакос