Свашта човек научи и овако матор, чудо једно. Никада ми није падало на памет да у кућној варијанти месим тесто за пицу, развлачим домаће коре или лиснато тесто – одеш брате у продавницу и купиш. Уштеди се доста времена, а на крају крајева није ни лошег укуса. Друга ствар је прави црни хлеб кога на тржишту уопште нема, све саме бојанке и шминка. Убаце унутра какао, разне адитиве, сипају мало зрневља одозго и онда је то све црно и интегрално. Мош мислити. Само што не процвета. Мада, морам признати да и тај хлеб мирише за све паре. Тешко је да се нађе добро интегрално брашно, најбоље на пијаци или код неког малог произвођача из што веће забити. Ако вам име села где се брашно меље не звучи познато, купите га обавезно. Не мислим село, него брашно. Углавном, ништа испод типа 1100. Био неки облачан дан, ружан као зле сестре из Пепељуге, будибогснама. Требало је да се нађем са Аном у локалу по имену Вапиано, ту код мене на Новом Београду. Нисам ти ја неки за изласке, али ово је више би