Храстопис

Још од раних студентских дана кроз наше друштво се провлачи чувена прича о буреку с трешњама. Дуго топло лето се развлачило као кишна глиста на плочнику, разбацујући нас наизменично по празним становима, мало код Богија, мало код мене, па код Денића и Жилета наравно. Гајба увек пуна веселог друштва, смеха и разоноде, само нам баци неку коску и ето нама весеља. Онда све у круг чекајући море. Скидали смо неке тапете код Денића цео дан, а ове као да су биле залепљене двокомпонентним индустријским лепком за авионе, не мош их скинути ни бренером. Лудило смешано од врућине, дима, смеха и суманутих бравура свакакве врсте, какве падају на памет само доконим гилиптерима на летњем распусту. Гуза и Дона штипале Мићкулу за дупе, а овај скакао док је висио на мердевинама, после Биљана правила за ручак поховане шницле, а Дена повадио последње остатке туршије, те нахранили стоку. Убијени од посла и врућине на крају смо предвече попадали по свему на шта је дупе могло да се спусти. Мисли се н

Знам само да, кад су у питању деца, гардероба и путовања, жене бацају све остало и немилице хрле ка свом циљу. Све друге ствари што постоје на овом свету сливају се једним огромним левком у буре са баналним достигнућима овог бедног човечанства и, што се жена тиче, комотно могу да се трајно запечате и закопају као временска капсула за неке следеће генерације. Толико ми је јасно. Али, видиш сад ово: кад на вагу ставе, рецимо, децу и путовања, шта изабрати? Већина мисли – глупости, као да се ту уопште поставља питање. Нема тог путовања које би могло да помрачи славу наших вољених потомака, љуби их мајка, дете је зеница нашег ока и сврха постојања сваког родитеља, жена ионако престаје да постоји оног момента чим сазна да је остала гравидна и одједном постаје Мајка... стварно сте глупи ви мушкарци, зашто уопште трошити речи на тако очигледне ствари? Мушкарци то не разумеју, они су само очеви, ако и толико, јер статистика код нас каже да свако треће дете није од свог званичног оца,