Храстопис

У време док сам био школарац постојао је само један буквар, читанка или књига из историје, а њих смо обично наслеђивали од старијих сестара или браће, понекад и комшије. Довољно је било рећи за који разред ти треба књига, убрзо би се нашао неко од кога можеш то и да добијеш (не купиш, него добијеш) и никако није постојала могућност да имаш уџбеник на коме пише „Математика за 6.разред основне школе“, а да ти наставник каже да та књига не ваља, треба ти друга. У духу савремених, тобоже демократских промена, штампа се свакојако ђубре под именом школске књиге, па нека се наставници одлуче. То може да смисли само лоповска држава којој није стало до добробити становништва, већ до сурово убраног профита. Све је то под плаштом великих реформи које треба да нас доведу до бољег живота (само да успут не поцркамо). Постојали су летњи, зимски распуст и три државна празника: 1. мај (међународни празник рада), 29. новембар (дан Републике Југославије) и Нова година и то је то. Тада се није радило, нег

Свега неколико стотина метара од моје зграде већ почињу пољане и шумарци, као у неком филму из 60-их где клинци из предграђа на бајсевима одлазе у авантуру ван свог идиличног насеља. Волим да бучни градски амбијент заменим правом природом кад год могу, па се и трудим да користим ову ретку привилегију живота на ободу града. Време мог детињства обележено је безбрижним играма и слободом кретања, докле год су допирали наши мали табани или мајчин поглед, зависно од узраста. Ретки су били случајеви да се неко повреди или заради било шта више од мрког погледа или узвика љутог власника воћњака где смо кришом брали (крали) трешње или шљиве. Нема више тога, одавно, приватна својина се сада брани пушком и жичаном оградом кроз коју тече струја високог напона. После пада оног лутајућег астероида који је неприметно дошао ко зна одакле до наше несрећне Земље још пре двадесетак година, почеле су да се ређају све чудније појаве. Људи су се потпуно изменили, ваљда свесни своје кратке и ситне улоге на по