Храстопис

Не могу више да трпим ову бахатост и лицемерје које нам се догађа из дана у дан, тако незаустављиво, сурово и бестидно, на очиглед свих (још увек мислећих и поносних) житеља ове наше Србије. У јавности се народу сервирају полу-патриотски темпиране реченице којима треба да нас успокоје, док се донесене стварне одлуке ломе по нашим главама и плећима ове испошћене и јадне земље, а Србија тоне у неповратни амбис дужништва, беде и духовне пропасти. Продаје се немилице и будзашто сваки делић ове наше драге земље, коју је крвавом муком наш предак вековима плаћао и баштинио, да остави потомку. Кукала вам мајка, нечасни изроде. Каква црна Европа? Кадија те тужи, кадија ти суди, јел та? Или можда она Европа која нам безочно отима онај део земље на коме смо пожњели први струк жита, па нас онда зове у коло да играмо са њима и славимо демократију? Или можда ипак ова ближа Европа где у вазалском реду чекају ситне земљице које се наслађују нашом пропашћу, молећи (не знам само ког) Бога да иста судб

Круна зимнице за моју породицу свакако је ајвар, а то већ годинама уназад спремамо у Прњавору. На селу је то јако згодно, широк простор, чесма напољу, контакт са природом и, наравно, "смедеревац" на располагању. Нисам баш од оних који заговарају само домаће начине спремања кора за питу или торту, сладоледа, теста за пицу, па чак и супе, ("оно куповно ништа не ваља"), напротив. Гледам да Нићу наговорим кад год могу да не троши толико времена спремајући старим начином ове гурманлуке, када већ на располагању има целу палету готових и полуспремљених материјала. Многи се преваре у процени па одмах почну да ми објашњавају разлику у укусу између куповних и домаће развучених кора, што ме вређа отприлике као и педијатар који ми каже да дете дође са мајком да јој објасни о чему се ради. Грешка! Ово не опраштам никоме, јер живим онако како су ме васпитали: помажем у кући, умем да кувам и перем, а богами активан сам и код одгајања деце. То што жене често срећу трутове (мада се

Доста пријатеља ме је питало због чега сам тако опседнут храстом па свему дајем то име, мада ни мени није јасно зашто нечија имејл адеса мора да буде састављена од имена и презимена. Никада нисам маштао о томе да се скривам иза псеудонима, једноставно се приклањам једној лепој симболици везаној за дрво које су наши стари обожавали. Вечито оптерећен појмовима као што су заједништво, правда, сенка предака, снага, ваљда сам се лако поистоветио са овим древним заштитником старих Словена. За све оне који би да сазнају нешто више о храсту, нудим два кратка текста писана руком оних који се у ову тему разумеју више од мене. ............ Шумским гајевима за које су српски тежаци мислили да су "храмови божанстава", приносиле су се жртве у вину, хлебу и меду. Значи у прасловенској религији у култу дрвета постојале су тзв. обедне жртве. Њихова је улога била да се преко биљке за трпезом успостави контакт са божанством и учврсти пријатељски савез. Једна од таквих обедних жртава сачувала се