Шамар боли, али неправда много више и никада се не заборавља. За неправду се побринула, по устаљеном принципу колатералне штете, ова наша похабана курва од државе када је решила да беспризорно избрише са бројног стања блок 32 на Новом Београду, градећи трафо станицу највеће снаге на 20 метара од наших глава. Сличност са пуком мајора Гавриловића овде престаје, јер је Београд пре 100 година жртвованим јунацима макар пружао шансу да умру достојанствено, чинећи херојски подвиг за сва времена. „… Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања... Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да се бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу...“ Е, мој мајоре, нама данашња држава и вољени Београд нуде само да умремо, али не овако брзо од метка (без везе), него полако, у мукама, да запамтимо да смо скапавали. Нуди нам да свет чује за нас тако што ћемо наредних 100 година по медијима апеловати за новчану помоћ намењен...