Ово је један од дана када се чак ни продане душе не усуђују да изговоре своју омиљену мантру: „Заборавимо прошлост и окренимо се будућности”. Ако је неко стварно заборавио 21. октобар 1941, нека ово буде мали подсетник на хиљаде ђака, професора, радника и недужних цивила, стрељаних „у једном дану” на лединама Шумарица. Од њих су остале само потресне поруке, грозничаво писане у последњим минутима живота. А дан је тако лепо почео.
За све важне одлуке које се односе на Србију светски моћници бирају датуме од највеће важности за нас, рачунајући ваљда да нас још више понизе. То су радили на православни Ускрс и Божић, Видовдан, 6.април... сада ево и на дан крагујевачких мученика.
Пријем непостојећег Косова у UNESCO? Мора да се шалите? Шиптари су један од ретких народа који немају апсолутно никаквог културног наслеђа, ничега по чему уопште заслужују да се зову народом - они су и даље племе. Једина оставштина из прошлости до данашњих дана јесу њихова скривена дворишта опасана бедемом и куће са чијих се спратова сливају фекалије низ зид.
Као и увек до сада, Германи су се показали у свом типичном издању: арогантни, умишљени и грамзиви. Ако неко још увек има илузију да су они све постигли зато што су много вредни, слеп је код очију. Дивљаштво, сила и отимачина су једине особине које их добро описују. До скоро сам мислио да ће Немцима бити довољно што су економски зајармили и покорили Европу, а сада сам уверен да ће ускоро повести нови рат до истребљења. Али овога пута стварно, до последњег, све док не остану само изданци њихове расе. Изговор за рат? Управо је у току. Покренут је цео потоп избеглица који преплављују Европу, угрожавају западну културу и начин живота (а нису више ни тако послушни као пре) - и - једино је преостала чизма.
Треба бити будала да се не примети сличност са рецептом за целу кампању и борбу против тероризма, коју су сами креирали и прелили на цео свет. Да ли вам је мука од претресања на аеродрому? Снимања камерама на сваком ћошку? Дужничког ропства од моћних банака? Монопола великих трговачких компанија? Фармацеутске мафије? Заглупљивања кроз бедни образовни систем? Телевизија, рекламе, ријалити?... Полако, ово је само почетак.
Грозан сам, јел да? Хоће то када је човек сатеран у мали кавез и када полуди од јурења сопственог репа. Јесте, имам реп, имам и рогове и све више користим језик ономатопеје. „Волим људе, али не знам шта ћу с њима”, како то лепо рече Меша Селимовић.
Требало би да се на данашњи дан радујем, јер се навршава 5 година од како је мој студио Икона почео да ради. Мало ради, мало се мучи, клеца, придиже се, светли у мраку, па мало згасне... тек, траје некако уз доста вере и труда да не потоне у блато као камичак под војничком цокулом. Ако некоме нешто дугујем, то је моја жена. Тешко ме је трпети, знам, али за утеху ово је моје најбоље издање - сваке године бићу по мало гори. Нису ни остали поштеђени овог опадања. Невоља је у томе што људи примећују само терет других. Свој никада.
Лепо каже наш народ „тук на лук”, па ћемо данас поподне моје женче и ја да лепо наздравимо против свих урокљивих очију и злих душа, а у част сећања на лепе, добре и часне догађаје који нам враћају веру у живот пред нама.
Коментари