Знате ли како изгледа коњ пред сам почетак трке? Сваки делић тела на њему трепери затегнут до пуцања, глава са узнемиреним очима сече горе доле одмеравајући најбољу путању, зуби бесомучно покушавају да прегризу жвалу, а копита пребирају по тлу остављајући месечасте ожиљке и откинуте бусенове траве. Пуцањ из пиштоља у даху ослобађа сву ту сапету енергију, а сирова снага одједном проваљује невидљиву баријеру, допуштајући животињи да покаже своју праву природу. Јахач наивно верује да држећи узде контролише ову силу, али тиме само себе обмањује. Није се родио човек који ће у било чему надмашити природу. Добро, можда ова слика има превише епску ширину и не одговара у потпуности мом тренутном расположењу, али овог пролећа сам заиста осетио то нестрпљење пред полазак на први излет после дуге паузе. Притом себе у овој сцени не доживљавам као јахача, већ као коња, наравно. Истине ради мора се поменути и то да могу само да сањам то затегнуто снажно тело, али жељу свакако поседујем. Према...