Драги пријатељи,
једно кратко јављање после дивно проведене синоћне вечери. Субота вече, Храм св.Саве. На програму је био концерт руске духовне музике, а певала су три руска хора, два мушка и један женски. Мало су га угушили са говоранцијом на почетку, јер су се изређали сви великодостојници, од министара за културу, преко руског амбасадора, до заменика партријарха и српског и руског. Па док се све преведе, богами је потрајало један школски час. Е, онда је кренуло певање. Шта рећи, то је заиста узвишена и предивна музика, још у амбијенту Храма, који му и приличи, ма прелепо. Сваки хор по тридесетак чланова, већином младих људи. Наравно, женски хор је звучао божански, Нина и Зоја су биле одушевљене. Мушки хорови, како то и приличи овој музици, на висини задатка. Мени је било жао што нису певали удружено, сва три хора, а то је око 100 певача, сигуран сам да би било моћно. Храм је био пун људи, али ипак нема гужве, него баш пријатно. Иако недовршен унутра, изгледа тако моћно да не могу препричати речима, зато сам и сликао све. Док су чекали свој ред, чланови хорова су стајали испред Храма, чаврљали на руском или се видно расположени сликали код фонтана. Плато испред Храма и сам објекат су фантастично осветљени, клупе препуне света који ту проводи лепо вече у разговору и дружењу. Препуно деце и паса који се брчкају у фонтанама и чекају да се промене слапови воде и светло. Били смо тамо до половине концерта, јер нисмо хтели да преоптеретимо децу, довољно је што смо осетили ту предивну атмосферу, а и уморили су нас уводни говори. Запалили смо неколико свећица и кренули даље.
Кратка шетња око Храма и онда смо отишли у оближњи кафе (одмах ту у Невесињској улици, до цркве) по имену Цаффе & Фацторy, по препоруци моје колегинице Дуби. То је модеран кафић средње величине, потпуно отворен према улици (која није много прометна), пријатно уређен, климатизован и одише домаћим амбијентом. Мајке са малом децом, комшије из краја, случајни пролазници као ми, љубазно особље. Служе разне врсте напитака од кафе, капућино, еспресо, ице-цаффе... са алкохолом, без, а кафе су из Бразила, Костарике, Колумбије... За оне који желе неки освежавајући коктел имају леп избор воћних мешавина. Наше клинке су пиле неки јагода фрапе (млевена јагода без шећера, са уситњеним ледом, феноменално) и топлу чоколаду са шлагом, Нића неки егзотични капућино шаран кремом, ја неки ледени каффе, освежавајућ и јак. Све је било дивно аранжирано са све бадемима у тацни, без много чекања, весело, са пријатном музиком уз коју може да се прича, ма доживљај прави. Цене по пићу се крећу углавном око 120-150 динара, али за нас који не излазимо, ово је било вече за памћење. Сви смо били лепо расположени, клинке поносне што су присуствовале ноћном животу одраслих, ми поносни на дивне ћерке, милина једна. Наша тинејџерка Мила, коју смо једва наговорили да крене са нама то вече, била је потпуно задовољна изласком, Зоја већ, нема потребе рећи, одушевљена. Око 22:30 смо се стрпали на трамвај и скокнули до новог стана мало, а онда кући. Награда је била потпуна оног момента када смо на ТВ-у видели други део Господара прстенова. Спавали смо као мачићи.
Са жељом да овако лепе догађаје не пропуштамо ни убудуће, и вама и нама леп провод и пуно радосних тренутака у животу желе
једно кратко јављање после дивно проведене синоћне вечери. Субота вече, Храм св.Саве. На програму је био концерт руске духовне музике, а певала су три руска хора, два мушка и један женски. Мало су га угушили са говоранцијом на почетку, јер су се изређали сви великодостојници, од министара за културу, преко руског амбасадора, до заменика партријарха и српског и руског. Па док се све преведе, богами је потрајало један школски час. Е, онда је кренуло певање. Шта рећи, то је заиста узвишена и предивна музика, још у амбијенту Храма, који му и приличи, ма прелепо. Сваки хор по тридесетак чланова, већином младих људи. Наравно, женски хор је звучао божански, Нина и Зоја су биле одушевљене. Мушки хорови, како то и приличи овој музици, на висини задатка. Мени је било жао што нису певали удружено, сва три хора, а то је око 100 певача, сигуран сам да би било моћно. Храм је био пун људи, али ипак нема гужве, него баш пријатно. Иако недовршен унутра, изгледа тако моћно да не могу препричати речима, зато сам и сликао све. Док су чекали свој ред, чланови хорова су стајали испред Храма, чаврљали на руском или се видно расположени сликали код фонтана. Плато испред Храма и сам објекат су фантастично осветљени, клупе препуне света који ту проводи лепо вече у разговору и дружењу. Препуно деце и паса који се брчкају у фонтанама и чекају да се промене слапови воде и светло. Били смо тамо до половине концерта, јер нисмо хтели да преоптеретимо децу, довољно је што смо осетили ту предивну атмосферу, а и уморили су нас уводни говори. Запалили смо неколико свећица и кренули даље.
Кратка шетња око Храма и онда смо отишли у оближњи кафе (одмах ту у Невесињској улици, до цркве) по имену Цаффе & Фацторy, по препоруци моје колегинице Дуби. То је модеран кафић средње величине, потпуно отворен према улици (која није много прометна), пријатно уређен, климатизован и одише домаћим амбијентом. Мајке са малом децом, комшије из краја, случајни пролазници као ми, љубазно особље. Служе разне врсте напитака од кафе, капућино, еспресо, ице-цаффе... са алкохолом, без, а кафе су из Бразила, Костарике, Колумбије... За оне који желе неки освежавајући коктел имају леп избор воћних мешавина. Наше клинке су пиле неки јагода фрапе (млевена јагода без шећера, са уситњеним ледом, феноменално) и топлу чоколаду са шлагом, Нића неки егзотични капућино шаран кремом, ја неки ледени каффе, освежавајућ и јак. Све је било дивно аранжирано са све бадемима у тацни, без много чекања, весело, са пријатном музиком уз коју може да се прича, ма доживљај прави. Цене по пићу се крећу углавном око 120-150 динара, али за нас који не излазимо, ово је било вече за памћење. Сви смо били лепо расположени, клинке поносне што су присуствовале ноћном животу одраслих, ми поносни на дивне ћерке, милина једна. Наша тинејџерка Мила, коју смо једва наговорили да крене са нама то вече, била је потпуно задовољна изласком, Зоја већ, нема потребе рећи, одушевљена. Око 22:30 смо се стрпали на трамвај и скокнули до новог стана мало, а онда кући. Награда је била потпуна оног момента када смо на ТВ-у видели други део Господара прстенова. Спавали смо као мачићи.
Са жељом да овако лепе догађаје не пропуштамо ни убудуће, и вама и нама леп провод и пуно радосних тренутака у животу желе
Мила, Зоја, Нина и Горан Анђелић
 |
| Концерт Храм |
Коментари